DOS operativni sistem (I deo)
MS DOS 6.22
Kratak istorijat DOS-a.
„MS DOS” ili često samo “DOS” je Majkrosoftov jednokorisnički operativni sistem koji podrazumevano dolazi samo sa tekstualnim interfejsom. Nastao je 1981-ve godine kao operativni sistem koji je pokretao IBMov mikroračunar IBM 5150, poznatiji pod imenom IBM PC. Suprotno popularnom verovanju, DOS nije razvijen u Majkrosoftu. Prethodnica DOS operativnog sistema je bio QDOS, operativni sistem koji je razvio Tim Paterson po uzoru na CP/M (u to vreme vrlo popularan operativni sistem za mikroračunare) i čak je koristio nešto njegovog koda. Majkrosoftove izmene su bile minimalne i uglavnom su odnosile na izmenu imena komandi i odzivnika komandnog shella. Pored toga, prve verzije DOSa su nudile određeni nivo kompatibilnost sa CP/M kako bi se budući korisnici što lakše prebacili na novi operativni sistem.
Iako je DOS prvobitno bio namenjen IBMovoj liniji PC računara, Majkrosoft je uspeo da izdejstvuje pravo na prodaju DOSa i trećim licima. IBM PC je bio računar koga je bilo lako kopirati. Koristio je 8-bitni Intel 8088 procesor, 16 kilobajta RAM memorije (nadogradiv do 640 kilobajta), ISA magistralu, CGA monitor (16 boja, najveća moguća rezolucija 320×200 u 16 boja ili 640×200 u 2 boje) ili mono monitor (80×25 tekstualni režim). Gotove sve komponente su bile dostupne i drugim kompanijama. Jedina prepreka je bila BIOS. 1983, Compaq razvija svoj PC kompatibilan BIOS i izbacuje PC kompatibilan računar koji je takođe koristio verziju DOSa. Ubrzo Phoenix Technologies razvija svoju verziju PC BIOSa, a zatim su se pojavile i druge kompanije koje su počele da prodaju svoje verzije BIOSa za IBM PC. Ovim je došlo do pojave velikog broja kompanije koje su počele da prodaju IBM PC kompatibilne računare, a proizvođači drugih računara su počeli da prodaju kartice za ekspanziju koje su omogućavale njihovim računarima da pokreću DOS aplikacije. Ovakve kartice su postojale za Apple, Amiga, Atari i mnoge druge računare.
Naravno da bi ovi računari mogli da pokreću aplikacije za IBM PC, bilo je potrebno da imaju isti operativni sistem. I to je bilo to. MS DOS postaje standard. Bez obzira na postojanje naprednijih operativnih sistema, navala PC kompatibilnih računara je dovela do toga da DOS postane dominantan operativni sistem na tržištu.
Druge verzije DOS-a
DR-DOS 7.01.07 WIP
Gore sam pomenuo da je DOS nastao po uzoru na CP/M. CP/M je razvila kompanija Digital Research i koristio se na velikom broju 8-bitnih računara pre i nekoliko godina nakon pojave DOS-a. CP/M je bio dostupan i u verziji za PC računare. Vremenom je ova verzija evoluirala u kopiju dosa pod imenom DR DOS. S obzirom da je prvobitni DOS koristio kod CP/M-a (što je dokazano u sudskom postupku Digital Research vs Tim Paterson i Microsoft) DR je mogao da razvije DOS kompatibilni operativni sistem bez bojazni od tužbe. Štaviše DR je razvio tri verzije DOS operativnog sistema: Palm DOS za Palmtop računare, višekorisnički Multiuser DOS i ranije pomenuti DR DOS. Sam DR DOS je nudio značajna poboljšanja u odnosu na MS DOS što je dovelo do višegodišnje konkurencije MS DOSa i DR DOSa. Poboljšanja u verziji MS DOS-a 5.0 su direktna posledica konkurencije DR DOS-a. Čak je postojala kontraverza u vezi beta verzije Windowsa 3.1. Ova verzija je koristila posebnu sistemsku funkciju da proveri da li je pokrenuta pod Majkrosoftovim DOS-om. Ubrzo je Digital Research izdao zakrpu, a Majkrosoft ipak nije uključio pomenutu proveru u finalnom izdanju Windowsa 3.1.
FreeDOS boot floppy
Uskoro Novell kupuje DR DOS i izdaje Novell DOS. Novell DOS je bio razočarenje. Bio je jako nestabilan, glomazan i generalno nedovršen. Nedugo zatim Novell prodaje svoju verziju DOS-a Calderi. U to vreme, Majkrosoft razvija Windows Chicago, 32-bitnu verziju Windows-a i obustavlja podršku za DOS. Finalna verzija Chicaga je nazvana Windows 95 i dolazila je sa interno integrisanom verzijom 7.0 DOS operativnog sistema. Negde u to vreme Jim Hall započinje projekat FreeDOS sa ciljem pravljenja open source verzije DOS operativnog sistema, a IBM počinje da razvija PC-DOS odvojeno od Microsoft-a (1994. godine je izdata verzija 7.0). Inače, Windows 95 nije omogućavao korišćenje drugog DOS operativnog sistema. Majkrosoft se pravdao potrebama nove arhitekture, ali ovo opravdanje nije zadovoljilo Calderu koja je podigla tužbu. Tužba se završila vansudskim poravnjanjem u iznosu od 280 miliona dolara, a Caldera je izdala Caldera OpenDOS, open source verziju Caldera DOS-a. Caldera OpenDOS je postojao u verzijama 7.01 i 7.02 a zatim je Caldera odustala i prenela DOS svojoj Thin Clients diviziji. Ona se uskoro izdvaja u novu kompaniju pod imenom Lineo. Lineo je izdao verzije 7.03, 7.04 i 7.05 DR DOS-a pod imenom “Caldera DR. DOS”.
DOS u Windows-u 95
Majkrosoft izdaje Windows 98 1998 godine nakon duge borbe sa sudskim vlastima (S.A.D. vs Microsoft 1998). Ova verzija Windowsa je uključivala internu verziju DOSa 7.10. 2000. godine Majkrosoft izdaje poslednju verziju Windowsa koja koristi MS DOS – Windows Millenium. Millenium je dolazio sa internom verzijom MS DOSa pod brojem 8.0. Negde u to vreme IBM izdaje PC-DOS 2000, verziju PC-DOS 7.0 sa podrškom za fat32 i ispravkama Y2K bagova. Uskoro (2002) je Lineo otkupljen od strane nekoliko svojih nekadašnjih menadžera i postaje “Device Logics”. Ova kompanija nastavlja da prodaje DR-DOS kao operativni sistem za mobilne i male uređaje. 2004. godine izdaju verziju “DR DOS 8.0”. Dve godine kasnije, projekat FreeDOS izdaje verziju 1.0 svoje open source kopije DOS-a. Ubrzo nakon toga Lineo se deli na dva dela: Lineo i DR DOS. Kompanija DR DOS izdaje DR DOS 8.1 čiji je kernel napisan ispočetka. Obe 8.x verzije su povučene iz prodaje nakon otkrića da je u njima korišćen deo sorsa FreeDOS projekta bez poštovanja licence koju ova verzija koristi (GPL). Na sajtu kompanije DR DOS se još uvek prodaje verzija 7.03. FreeDOS se razvija vrlo polako, ali konstantno i redovno se izdaju unapređenja. Open source verzija DR DOS-a zasnovana na DR DOSu 7.01 – OpenDOS se i danas razvija odvojeno od DR DOS i Lineo kompanija pod plaštom projekta “DR-DOS/OpenDOS enhancement project”. Oba projekta donose značajna unapređenja i poboljšanja u DOS svet. FreeDOS podržava duga imena datoteka, fat32 i velike diskove, a OpenDOS pored pomenutog donosi i podršku za FAT+ i poboljšani set komandnih alata. Naravno, postoje ili su postojale i druge manje poznate verzije DOS operativnog sistema, ali su one bile specijalizovane ili su imale jako mali broj korisnika stoga ovde nisu ni pomenute.
Legalne napomene
Tekst je moje autorsko delo. Prenošenje je dozvoljeno pod uslovima licence koju koristi MyCity forum ili licence koju koristi moj blog. Sam tekst će biti istovremeno postavljen na oba mesta. Sva imena i nazivi su vlasništvo svojih respektabilnih vlasnika. Moguće je da ovaj tekst sadrži greške. Ukoliko ih uočite, javite mi i biće ispravljeno. Učinio sam sve sa moje strane da njihov broj svedem na minimum i prenesem pravo stanje i istorijat DOS baziranih sistema.
Citiranje
„DOS operativni sistem (I deo)“, Bojan Popović, http://www.bojanpopovic.com/2009/12/dos-operativni-sistem-i-deo, 14. 12. 2009., Datum posete: xx.xx.xx.
