Bojan Popović

English introduction: This article is about installing 32-bit libraries on 64-bit Ubuntu.

S obzirom da ne koristim Ubuntu, do danas nisam znao da 64-bitni Ubuntu ne podržava instalaciju 32-bitnih biblioteka. Ono što je utešno je što je to u planu (1 2 3). Implementacija je bila planirana za 9.10, zatim za 10.04, ali čini se da će biti potrebno bar još neko vreme pre nego što Debian/Ubuntu „duo“ uvede punu multilib sistemsku podršku za x86_64 arhitekturu.

Međutim rešenje postoji. U pitanju je alatka getlibs (bash skript) koju je napisao Cappy, član ubuntuforums.org.

Početne pretpostavke

Skinite getlibs-all.deb sa sledeće adrese:
http://frozenfox.freehostia.com/cappy/getlibs-all.deb

A zatim ga instalirajte:

sudo dpkg -i getlibs-all.deb

Postupak

getlibs možete koristiti za:

• Pribavljanje 32-bitnih biblioteka
• Pribavljanje zavisnosti 32-bitnog programa
• Ostale upotrebe

Pribavljanje 32-bitnih biblioteka

Da biste pribavili 32-bitnu biblioteku, pokrenite getlibs sa imenom biblioteke/biblioteka kao argumentom i opcijom -l:

getlibs -l libportaudio.so.2

Pribavljanje zavisnosti 32-bitnih programa

Instalirajte 32-bitni program:

sudo dpkg -i paket.deb

Otkrijte izvršnu putanju programa

Većina programa će biti instalirana u neki od direktorijuma koje se nalaze u sistemskoj putanji ($PATH). U tom slučaju se lokacija izvršnog programa vrlo lako može otkriti koristeći komandu which. U suprotnom je najbolji način da proverite putanju na koju pokazuje desktop ikona.

Provera putanje komandom which

which opera

rezultat bi mogao izgledati ovako:

/usr/bin/opera

Provera putanje pomoću desktop/menu ikone

S obzirom da postoji veći broj Freedesktop.org kompatibilnih desktop okruženja, neću detaljnije obrađivati kako da ovo uradite grafički. Napomenuću da je najčešće dovoljan desni klik i zatim „properties“ ili „options“. U Gnomu prvo prevucite ikonicu iz menija na desktop.

Datoteke koje opisuju ikone, njihov natpis, na šta pokazuju i koja se slika prikazuje na desktopu su posebne datoteke sa nastavkom desktop. Napr: Nautilus.desktop. Sve .desktop datoteke za ikone u menijima se (po Freedesktop.org standardu) nalaze u /usr/share/applications, tj. /usr/local/share/applications (za korisnički kompajlirane aplikacije) i ~/.local/share/applications/ (za ikone specifične za trenutnog korisnika koje instaliraju korisnički programi – na neki način slično HKEY_CURRENT_USER grane u Windows registru). Većina današnjih distribucija je Freedesktop kompatibilna, ali moguće je da postoje i nestandardni direktorijumi (najčešće ako je u instaliran stariji 32-bitni softver). To su najčešće /opt/kde3/share/applications/kde/, /opt/gnome/share/applications, /usr/share/applinks i drugi.

Generalno, bilo bi dovoljno pretražiti 3 gore pomenuta standardna direktorijuma, a najčešće će biti dovoljan samo /usr/share/applications.

1. Pretraživanje po delu imena aplikacije (guitar):
   

   ls -R /usr/share/applications | grep -i guitar

   Kod mene je rezultat:

   GuitarPro6.desktop

2. „izdvajanje“ putanje iz .desktop datoteke.

Iskoristite rezultat prethodnog koraka:


cat /usr/share/applications/GuitarPro6.desktop | grep -i exec

Kod mene je rezultat:

Exec=/opt/GuitarPro6/gp-launcher.sh

3. Korišćenje getlibs za pribavljanje 32-bitnih zavisnosti

Obično bi bilo dovoljno da pokrenet getlibs sa putanjom programa:


getlibs /usr/bin/skype

Međutim rezultat prethodnog koraka nije bio program. Tako bi rezultat bio:

Cannot determine the dependencies required by this program, it may be a script:
If this program needs a 32-bit library use:


getlibs -l i386librarytoinstall.so


If this program needs a 64-bit library use:


getlibs -64l amd64librarytoinstall.so

Aha, znači nije u pitanu program nego skript. Da bi smo videli koji program skript pokreće, izlistaćemo sadržaj skripta:


cat /opt/GuitarPro6/gp-launcher.sh

Sadržaj ovog skripta je:


#!/bin/sh
cd /opt/GuitarPro6
./GuitarPro

Sada kada znamo tačnu putanju izvršne datoteke možemo pokrenuti getlibs na standardni način:


getlibs /opt/GuitarPro6/GuitarPro

Ostale upotrebe getlibs alata

Za ostale upotrebe getlibs skripte pogledajte sledeći link:
http://ubuntuforums.org/showthread.php?t=474790

Napomena: Ovaj članak je prvobitno objavljen u aprilu na MyCity Internet forumu. Za više informacija kliknite ovde.

English introduction: This article is about installing Bisigi Gnome themes in Ubuntu.

Ovo je deo tutorijala koji trenutno spremam za Linux podforum MyCity foruma. Ovo je neka vrsta predpremijere. Ako ste članovi MyCity foruma ne zaboravite da date svoj glas u ovoj anketi: http://www.mycity.rs/Linux/MyCity-Linuks-tutorijali.html

Dodavanje Bisigi repozitorijuma

Da bismo instalirali Bisigi teme prvo je potrebno da dodamo Bisigi repozitorijum u apt izvore. Nakon toga vršimo instalaciju korišćenjem apt protokola direktno iz web browsera.

1. Kopirajte liniju
   

   sudo add-apt-repository ppa:bisigi && sudo aptitude update

2. Otvorite Gnome Terminal
   
3. Ubacite kopirani tekst u Terminal i zatim pritisnite taster „enter“
   

   

4. Zatim ćete biti upitani za lozinku. Unesite svoju lozinku i pritisnite taster „enter“. Nakon toga sačekajte da se dodavanje izvora završi.

   

   

Instalacija tema

1. Kliknite na sledeći link: apt://bisigi-themes
2. Odgovorite potvrdno na sva pitanja vašeg web browsera. Uradite isto kada se pojave dijalozi za instalaciju softvera. Unesite lozinku kada to bude zahtevano.
3. U toku instalacije pojaviće se dijalog sa pitanjem u vezi rezolucije koju koristite. Druga opcija je vezana za wide screen monitore. Ukoliko nemate wide screen monitor, izaberite prvu opciju.
   

Korišćenje tema

1. Teme koristite kao i svaku drugu Gnome temu: kroz „Sistem->Postavke->Izgled“ meni (eng. System->Preferences->Appearance).
   

Primeri Bisigi tema

Uvod

Nautilus, menadžer datoteka za Gnome, većini ljudi deluje vrlo rudimentarno. S obzirom da je filozofija Gnome-a jednostavnost i lakoća upotrebe, Nautilus sadrži samo opcije vezane za upravljanje datotekama. Međutim Nautilus je lako proširiv plugin-ovima (o tome drugi put) i skriptovima. Ovde ćemo se pozabaviti instalacijom skriptova za Nautilus.

Početne napomene

Imajte na umu da i dalje preporučujem da pre ručne instalacije proverite da li je navedeni skript dostupan iz zvaničnih (ili community) repozitorijuma distibucije. Ovde ćemo opisati ručnu „instalaciju“ skriptova.

Instalacija

Korisnički Nautilus skritpovi se nalaze u direktorijumu /home/korisnik/.gnome2/nautilus-scripts (vidi sliku), gde je „korisnik“ vaše korisničko ime.

Da bismo instalirali skript dovoljno je prevuči ga u prozor sa otvorenim direktorijumom.

Na primer:
Ako imamo skriptu MakeFilelist koja izbacuje spisak svih fajlova u direktorijumu (skinite ga klikom ovde). Ukoliko se otvori u browseru sačuvajte ga iz File (datoteka) dijaloga (File->Save Page As ili slično).

• Otvorite direktorijum /home/korisnik/.gnome2/nautilus-scripts.
  
• Prevucite skript u ovaj direktorijum.
  
• Sada otvorite bilo koji direktorijum. Na primer na mom Desktopu se nalazi direktorijum ALSA:
  
• Otvorite File (sr: Datoteka) meni. U njemu se pojavila novi podmeni scripts, a u njemu stavka MakeFilelist.
  

Završne napomene

Ukoliko direktorijum nautilus-scripts ne postoji, kreirajte ga.
MakeFilelist je mali skript koji sam napisao za demonstraciju proširivanja Nautilusa skriptovima. Pravi listu svih datoteka u trenutnom direktorijum u „ime direktorijuma.lst“ datoteci.

MS DOS 6.22

Kratak istorijat DOS-a.

„MS DOS” ili često samo “DOS” je Majkrosoftov jednokorisnički operativni sistem koji podrazumevano dolazi samo sa tekstualnim interfejsom. Nastao je 1981-ve godine kao operativni sistem koji je pokretao IBMov mikroračunar IBM 5150, poznatiji pod imenom IBM PC. Suprotno popularnom verovanju, DOS nije razvijen u Majkrosoftu. Prethodnica DOS operativnog sistema je bio QDOS, operativni sistem koji je razvio Tim Paterson po uzoru na CP/M (u to vreme vrlo popularan operativni sistem za mikroračunare) i čak je koristio nešto njegovog koda. Majkrosoftove izmene su bile minimalne i uglavnom su odnosile na izmenu imena komandi i odzivnika komandnog shella. Pored toga, prve verzije DOSa su nudile određeni nivo kompatibilnost sa CP/M kako bi se budući korisnici što lakše prebacili na novi operativni sistem.

Iako je DOS prvobitno bio namenjen IBMovoj liniji PC računara, Majkrosoft je uspeo da izdejstvuje pravo na prodaju DOSa i trećim licima. IBM PC je bio računar koga je bilo lako kopirati. Koristio je 8-bitni Intel 8088 procesor, 16 kilobajta RAM memorije (nadogradiv do 640 kilobajta), ISA magistralu, CGA monitor (16 boja, najveća moguća rezolucija 320×200 u 16 boja ili 640×200 u 2 boje) ili mono monitor (80×25 tekstualni režim). Gotove sve komponente su bile dostupne i drugim kompanijama. Jedina prepreka je bila BIOS. 1983, Compaq razvija svoj PC kompatibilan BIOS i izbacuje PC kompatibilan računar koji je takođe koristio verziju DOSa. Ubrzo Phoenix Technologies razvija svoju verziju PC BIOSa, a zatim su se pojavile i druge kompanije koje su počele da prodaju svoje verzije BIOSa za IBM PC. Ovim je došlo do pojave velikog broja kompanije koje su počele da prodaju IBM PC kompatibilne računare, a proizvođači drugih računara su počeli da prodaju kartice za ekspanziju koje su omogućavale njihovim računarima da pokreću DOS aplikacije. Ovakve kartice su postojale za Apple, Amiga, Atari i mnoge druge računare.

Naravno da bi ovi računari mogli da pokreću aplikacije za IBM PC, bilo je potrebno da imaju isti operativni sistem. I to je bilo to. MS DOS postaje standard. Bez obzira na postojanje naprednijih operativnih sistema, navala PC kompatibilnih računara je dovela do toga da DOS postane dominantan operativni sistem na tržištu.

Druge verzije DOS-a

DR-DOS 7.01.07 WIP

Gore sam pomenuo da je DOS nastao po uzoru na CP/M. CP/M je razvila kompanija Digital Research i koristio se na velikom broju 8-bitnih računara pre i nekoliko godina nakon pojave DOS-a. CP/M je bio dostupan i u verziji za PC računare. Vremenom je ova verzija evoluirala u kopiju dosa pod imenom DR DOS. S obzirom da je prvobitni DOS koristio kod CP/M-a (što je dokazano u sudskom postupku Digital Research vs Tim Paterson i Microsoft) DR je mogao da razvije DOS kompatibilni operativni sistem bez bojazni od tužbe. Štaviše DR je razvio tri verzije DOS operativnog sistema: Palm DOS za Palmtop računare, višekorisnički Multiuser DOS i ranije pomenuti DR DOS. Sam DR DOS je nudio značajna poboljšanja u odnosu na MS DOS što je dovelo do višegodišnje konkurencije MS DOSa i DR DOSa. Poboljšanja u verziji MS DOS-a 5.0 su direktna posledica konkurencije DR DOS-a. Čak je postojala kontraverza u vezi beta verzije Windowsa 3.1. Ova verzija je koristila posebnu sistemsku funkciju da proveri da li je pokrenuta pod Majkrosoftovim DOS-om. Ubrzo je Digital Research izdao zakrpu, a Majkrosoft ipak nije uključio pomenutu proveru u finalnom izdanju Windowsa 3.1.

FreeDOS boot floppy

Uskoro Novell kupuje DR DOS i izdaje Novell DOS. Novell DOS je bio razočarenje. Bio je jako nestabilan, glomazan i generalno nedovršen. Nedugo zatim Novell prodaje svoju verziju DOS-a Calderi. U to vreme, Majkrosoft razvija Windows Chicago, 32-bitnu verziju Windows-a i obustavlja podršku za DOS. Finalna verzija Chicaga je nazvana Windows 95 i dolazila je sa interno integrisanom verzijom 7.0 DOS operativnog sistema. Negde u to vreme Jim Hall započinje projekat FreeDOS sa ciljem pravljenja open source verzije DOS operativnog sistema, a IBM počinje da razvija PC-DOS odvojeno od Microsoft-a (1994. godine je izdata verzija 7.0). Inače, Windows 95 nije omogućavao korišćenje drugog DOS operativnog sistema. Majkrosoft se pravdao potrebama nove arhitekture, ali ovo opravdanje nije zadovoljilo Calderu koja je podigla tužbu. Tužba se završila vansudskim poravnjanjem u iznosu od 280 miliona dolara, a Caldera je izdala Caldera OpenDOS, open source verziju Caldera DOS-a. Caldera OpenDOS je postojao u verzijama 7.01 i 7.02 a zatim je Caldera odustala i prenela DOS svojoj Thin Clients diviziji. Ona se uskoro izdvaja u novu kompaniju pod imenom Lineo. Lineo je izdao verzije 7.03, 7.04 i 7.05 DR DOS-a pod imenom “Caldera DR. DOS”.

DOS u Windows-u 95

Majkrosoft izdaje Windows 98 1998 godine nakon duge borbe sa sudskim vlastima (S.A.D. vs Microsoft 1998). Ova verzija Windowsa je uključivala internu verziju DOSa 7.10. 2000. godine Majkrosoft izdaje poslednju verziju Windowsa koja koristi MS DOS – Windows Millenium. Millenium je dolazio sa internom verzijom MS DOSa pod brojem 8.0. Negde u to vreme IBM izdaje PC-DOS 2000, verziju PC-DOS 7.0 sa podrškom za fat32 i ispravkama Y2K bagova. Uskoro (2002) je Lineo otkupljen od strane nekoliko svojih nekadašnjih menadžera i postaje “Device Logics”. Ova kompanija nastavlja da prodaje DR-DOS kao operativni sistem za mobilne i male uređaje. 2004. godine izdaju verziju “DR DOS 8.0”. Dve godine kasnije, projekat FreeDOS izdaje verziju 1.0 svoje open source kopije DOS-a. Ubrzo nakon toga Lineo se deli na dva dela: Lineo i DR DOS. Kompanija DR DOS izdaje DR DOS 8.1 čiji je kernel napisan ispočetka. Obe 8.x verzije su povučene iz prodaje nakon otkrića da je u njima korišćen deo sorsa FreeDOS projekta bez poštovanja licence koju ova verzija koristi (GPL). Na sajtu kompanije DR DOS se još uvek prodaje verzija 7.03. FreeDOS se razvija vrlo polako, ali konstantno i redovno se izdaju unapređenja. Open source verzija DR DOS-a zasnovana na DR DOSu 7.01 – OpenDOS se i danas razvija odvojeno od DR DOS i Lineo kompanija pod plaštom projekta “DR-DOS/OpenDOS enhancement project”. Oba projekta donose značajna unapređenja i poboljšanja u DOS svet. FreeDOS podržava duga imena datoteka, fat32 i velike diskove, a OpenDOS pored pomenutog donosi i podršku za FAT+ i poboljšani set komandnih alata. Naravno, postoje ili su postojale i druge manje poznate verzije DOS operativnog sistema, ali su one bile specijalizovane ili su imale jako mali broj korisnika stoga ovde nisu ni pomenute.

Legalne napomene

Tekst je moje autorsko delo. Prenošenje je dozvoljeno pod uslovima licence koju koristi MyCity forum ili licence koju koristi moj blog. Sam tekst će biti istovremeno postavljen na oba mesta. Sva imena i nazivi su vlasništvo svojih respektabilnih vlasnika. Moguće je da ovaj tekst sadrži greške. Ukoliko ih uočite, javite mi i biće ispravljeno. Učinio sam sve sa moje strane da njihov broj svedem na minimum i prenesem pravo stanje i istorijat DOS baziranih sistema.

Citiranje

„DOS operativni sistem (I deo)“, Bojan Popović, http://www.bojanpopovic.com/2009/12/dos-operativni-sistem-i-deo,  14. 12. 2009., Datum posete: xx.xx.xx.

Snimak je nastao kao edit snimka ovogodišnje Apple Keynotes konferencije (septembar 2009). Nijedan od delova se ne ponavlja. Zaista „amazing“.